Централна изборна комисија Босне и Херцеговине остаје посвећена вршењу својих законом прописаних овлаштења и дужности

Сарајево, 07.11.2025. године –  Због великог интереса јавности и ради објективног и транспарентног информисања а у вези акта Основног суда у Бања Луци којег је Централна изборна комисија БиХ примила 03.11.2026. године желимо саопштити сљедеће:

Актом Основног суда у Бања Луци запримљеног дана 03.11.2025. године, од Централне изборне комисије Босне и Херцеговине се тражи да у остављеном року исправи и допуни поднесак од 22.10.2025. године на начин да јасно одреди да ли се ради о Приједлогу за покретање ванпарничног поступка за упис промјене података уписаних у регистар политичких организација који се води код Суда, а односи се на политичку странку Савез независних социјалдемократа-СНСД.

Централна изборна комисија БиХ је наведени акт Основног суда у Бања Луци дана 05.11.2025. године доставила на знање и евентуално поступање Суду БиХ.

Исти дан Централна изборна комисија БиХ прима допис Суда БиХ у којем наводе да је потребно да Централна изборна комисија БиХ обавијести Суд БиХ да ли је у року Основном суду у Бања Луци поднијела приједлог, онако како је то назначено у рјешењу тог суда.

Такође у допису, Суд БиХ поново истиче да правне посљедице осуде, које су наведене у образложењу пресуде Суда БиХ, број: С1 2 К 046070 23 К од 26.2.2025. године (постала правоснажна дана 12.6.2025. године), а које наступају по сили Закона (КЗБиХ), не проводи кривични суд, односно Суд БиХ, јер исте, како је више пута истицано, нису кривична санкција, те с обзиром на природу правних посљедица осуде, свакако постоји основ да Основни суд у Бања Луци то може урадити по службеној дужности, сходно одредби члана 3. став 2. Закона о ванпарничном поступку РС.

Централна изборна комисија БиХ данас је упутила писани одговор Основном суду у Бања Луци и Суду БиХ у којем их је подсјетила на одредбе Закона о политичким организацијама („Службени гласник РС“ бр. 15/96 и 17/02).

Наиме, одредбом члана 26. Закона о политичким организацијама  прописано је да политичкој организацији, односно њеном унутрашњем организационом облику забраниће се рад ако дјелује ради остваривања циљева из члана 4. овог закона или врши дјелатност на начин који није у складу са Законом, статутом и циљевима ради којих је основана или утврђеном програмском орјентацијом политичке организације. Решење о забрани рада политичке организације доноси регистарски суд.

Одредбом члана 27. истог Закона прописано је да Суд код кога је организација регистрована покреће поступак за забрану рада политичке организације по службеној дужности или на приједлог основног јавног тужиоца.

Из напријед наведених одредби Закона јасно произилази да Централна изборна комисија Босне и Херцеговине нема законом утврђену обавезу, одговорност нити овлаштење за покретање наведеног поступка, јер се исти у смислу наведених одредби покреће од стране суда по службеној дужности или на приједлог основног јавног тужилаштва.

Дописивање правосудних органа преко Централне изборне комисије  Босне и Херцеговине, урушава повјерење јавности у правосуђе  и владавину права. Централна изборна комисија Босне и Херцеговине ће о наведеном обавијестити Високи судски и тужилачки савјет Босне и Херцеговине, цијенећи да су све институције у Босни и Херцеговини на свим нивоима власти дужне вршити законом прописане надлежности, а извршење правних посљедица кривичне пресуде у дијелу престанка рада унутрашњег организационог облика политичке организације, у смислу напријед цитираних одредби закона и члана 2.9 Изборног закона БиХ, није у надлежности Централне изборне комисије Босне и Херцеговине.