Деманти Централне изборне комисије БиХ
Сарајево, 17.01.2023. године - У Дневнику 2 РТВФБиХ емитованом дана 16.01.2023. године у 19:30 часова објављен је прилог о могућем разрјешењу чланова Централне изборне комисије Босне и Херцеговине, у којем свој коментар даје и Вехид Шехић, бивши члан Централне изборне комисије БиХ, који се у задње вријеме веома често појављује у јавном простору са својим личним нерјетко веома различитим интерпретацијама појединих одредби Изборног закона Босне и Херцеговине. Тако, поред осталог, констатује: „Може доћи до истека мандата прије истека, опозивом, у складу са законом“ .
Централна изборна комисија Босне и Херцеговине демантује нетачне изјаве гдина Вехида Шехића и обавјештава јавност да правни институт „опозива“ чланова Централне изборне комисије Босне и Херцеговине не постоји у Изборном закону БиХ, нити у било ком другом закону.
Опозив као поступак смјене јавних функционара, а који се проводи прије истека времена на које су изабрани, мора бити прописан уставом и законима и предвиђен за искључиво ванредне ситуације. У нашем правном поретку опозивом се врши смјена само инокосних представника извршне власти, а никада колективних органа, и то најчешће начелника општина, односно градоначелника градова, о чему одлучују бирачи.
Централна изборна комисија БиХ је свјесна чињенице да поједини политички субјекти и страначки дужносници интензивно воде кампању против чланова Централне изборне комисијеБиХ, али то не би требао бити разлог за јавну промоцију законски непостојећих, измишљених конструкција, од стране оних који у јавном простору наступају као независни политички аналитичари.
Централна изборна комисија БиХ апелује на медије и јавност да имају критички отклон према таквим интерпретацијама изборног законодавства.
Једини регулатор законитог рада Централне изборне комисије БиХ јесте Суд Босне и Херцеговине. И овом приликом истичемо да је у периоду од расписивања избора до краја 2022. године, у вези са изборним процесом, Апелационом одјелу Суда БиХ уложено 467 жалби на одлуке Централне изборне комисије БиХ од чега је Суд БиХ у 457 случајева потврдио одлуку Централне изборне комисије БиХ или у процентима 96% што само по себи говори о законитости рада Централне изборне комисије БиХ. Само у појединим случајевима у 2022. години Суд БиХ је у цјелости или дјелимично уважио жалбе, и то у неким спорним случајевима у којима је и Централна изборна комисија БиХ била у дилеми, као што су нпр. биле касне измјене Изборног закона БиХ које је наметнуо Високи представник, а које се прије свега односе на злоупотребе јавних ресурса и лажно представљање.